CASE OF ĐURĐEVIĆ v. CROATIA - [Montenegrin Translation] legal summary by the COE Human Rights Trust Fund.txt

© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2012. godina. Ovaj prevod urađen je uz pomoć Fonda za ljudska prava Savjeta Evrope () i nije obavezujući za Sud. Više informacija može se pronaći u punoj izjavi o autorskim pravima na kraju ovog dokumenta.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Informator o sudskoj praksi Suda br. 143
Jul 2011. godine
Đurđević protiv Hrvatske - 52442/09
Presuda 19.7.2011. [Prvo odjeljenje]
Član 3
Pozitivne obaveze
Nasilje među učenicima u školi: predstavka neprihvatljiva

Član 8
Pozitivne obaveze
Nasilje među učenicima u školi: predstavka neprihvatljiva

Činjenice – U svojoj predstavci Evropskom sudu, podnosioci predstavke (roditelji i sin) žalili su se da je treći podnosilac predstavke, koji je romskog porijekla, bio predmet nasilja drugih učenika iz srednje škole koju je pohađao. Nakon incidenta u oktobru 2008. godine u kojem je pretrpio povredu nosa sa njim je razgovor obavila policija, ali je rekao da je povreda bila rezultat nesrećnog slučaja. Izvještaji ljekara sastavljeni su nakon kasnijih incidenata u kojima je treći podnosilac predstavke tvrdio da su ga tukli i u školi i izvan škole, a u februaru 2010. godine dijagnostikovano mu je ozbiljno oštećenje oka usljed kontuzije.
Podnosioci predstavke žalili su se i na drugi odvojeni incident u junu 2009. godine gdje su tvrdili da su treći podnosilac predstavke i njegova majka (druga podnositeljka predstavke) pretrpjeli povrede koje im je nanijela policija. Majka je podnijela krivičnu prijavu, ali ju je Državno odvjetništvo odbilo zbog nedostatka dokaza.
Pravo – Čl. 3 i 8 (navodno nasilje u školi): Dužnost države je da pruži pojedincima u njenoj nadležnosti, naročito djeci i drugim ranjivim osobama, djelotvornu zaštitu od zlostavljanja uključujući i obavezu da održava i primjenjuje u praksi odgovarajući pravni okvir kojim se pruža zaštita od akata nasilja drugih. Treći podnosilac predstavke koji je imao petnaest godina kada su se događaji o kojima je riječ odigrali, jasno je pripadao kategoriji „ranjivih pojedinaca“ koji imaju pravo na zaštitu države. Da bi potkrijepio svoje tvrdnje da su ga drugi učenici u školi koju je pohađao često zlostavljali, on je dostavio niz izvještaja ljekara kojima se dokumentuju njegovi navodi o batinama, bolovima u stomaku i leđima, glavoboljama i trajnom oštećenju oka. Međutim, i u njihovim podnescima domaćim organima i u njihovim podnescima Sudu, pritužbe podnosilaca predstavke formulisane su samo u neodređenom i opštem smislu, bez navođenja tačnih datuma ili okolnosti. Zaista, ispostavilo se da je jedini konkretan incident na koji su uputili – koji su ispitali organi škole i koji je konstatovan u jednom od izvještaja ljekara – nesrećan slučaj. U izvještajima ljekara ili nisu konstatovane nikakve povrede ili, u slučaju trajnog oštećenja oka, nije naveden uzrok povrede niti da li je povezana sa konkretnim incidentom nasilja u školi. Iako svjestan ozbiljnosti problema nasilja u školama, Sud nije mogao da vidi na koji način bi nejasne i neodređene tvrdnje podnosilaca predstavke mogle da pokrenu pozitivne obaveze države po članu 3 ili članu 8. Da bi se takva obaveza pokrenula, tvrdnje o nasilju moraju biti konkretne i detaljnije u pogledu vremena, mjesta i prirode akata na koje se pritužba odnosi.
Zaključak: predstavka neprihvatljiva (očigledno neosnovana).
Što se tiče incidenta iz juna 2009. godine, Sud je utvrdio da nije došlo do povrede materijalnog aspekta člana 3 jer nije utvrđeno van razumne sumnje da je povrede druge podnositeljke predstavke i trećeg podnosioca predstavke prouzrokovala policija. Došlo je, međutim, do povrede procesnog aspekta te odredbe zbog nesprovođenja djelotvorne istrage. Drugoj podnositeljki predstavke i trećem podnosiocu predstavke stoga je, zajedno, dosuđeno 6.000 EUR na ime naknade nematerijalne štete.

© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava
Ovaj sažetak Sekretarijata ne obavezuje Sud.

© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2012. godina.

Zvanični jezici Evropskog suda za ljudska prava su engleski i francuski. Ovaj prevod urađen je uz pomoć Fonda za ljudska prava Savjeta Evrope (). On nije obavezujući za Sud i Sud ne preuzima odgovornost za njegov kvalitet. Prevod se može preuzeti sa baze podataka o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava HUDOC () ili sa bilo koje druge baze podataka kojoj ga je Sud dostavio. Prevod se može reprodukovati za nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede puni naziv predmeta, sa gore navedenom izjavom o autorskim pravima i pominjanjem Fonda za ljudska prava. Ukoliko je namjera da se bilo koji dio ovog prevoda upotrijebi za komercijalne svrhe, molimo vas da se obratite na adresu 
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact 
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.

Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante :